Izvor: Dnevnik
Mešoviti hor Akademskog kulturno-umetničkog društva Univerziteta u Novom Sadu "Sonja Marinković", muzicirao je pre dve večeri u Negotinu gde je, upravo blistavo, ispunio obavezu da na 52. Mokranjčevim danima, kao prošlogodišnji pobednik natpevavanja horova, priredi nagradni koncert. Izuzetno spremni i posebno angažovani pevači različitih profesija, kao i studenata novosadskih fakulteta, koje povezuje ljubav prema muzici, druženju, takmičenju i putovanjima, izveli su perfekcionistički ali i vrlo nadahnuto, vidno uzbuđeni, ali i maksimalno koncentrisani, jedinstven izbor kompozicija Stevana Mokranjca, od kojih se, osim Sedme i Petnaeste rukoveti, većina vrlo retko sreće na današnjem repertoaru. Stoga s posebnim respektom ukazujemo na naučno-istraživački rad mlade dirigentkinje Dunje Deurić, koja je očigledno uložila mnogo truda u koncipiranju programa i njegovoj specifičnoj dramaturgiji.
Ona je svoje usredsređene, intonativno besprekorne, zvučno odlično izbalansirane i uvežbane pevače usmeravala veoma lepim, jasnim i preciznim gestom (milina ih je bilo gledati), zajedno s njima očaravajući slušaoce već "od izvora", od prve do poslednje pesme Sedme rukoveti. Pleneći i nadalje šarmom i interpretativnom virtuoznošću, povezani u parovima, ruku pod ruku, u karakterističnim ritmovima i preovlađujućim brzim tempima, vedro i temperamentno, a opet i vrlo delikatno, predstavili su potom četiri Mađarske narodne pesme (sa solistkinjama Agneš Melegi i Biljanom Novković). Sasvim raritetno, zazvučale su zatim Dve turske pesme (solisti Manja Milivojević i Oliver Šipoš) osvetljene s nežnošću i suptilnom dinamikom, kao i pesma Na ranilu (iz Četiri obredne kajde), s prethodno veoma dobro "izrecitovanim" najavnim stihovima (solistkinja Ana Pejak).
Neobičnosti ovog nastupa na Maloj sceni bioskopa "Krajina" doprineli su i specifična koreografija i izuzetno odabrane nošnje različitih nacionalnosti (izbor Nikole Koprivice), i u celini sjajan opšti utisak o scenski dobro postavljenom, originalnom performansu, posebno ostvarenom kod izvođenja Dva ženska hora. Kao krunu večeri čuli smo Petnaestu rukovet (kao i u Sedmoj s još jednim solističkim oglašavanjem tenora Olivera Šipoša), da bi na kraju, istupivši pred hor, jedan od muških pevača izgovorio i ozbiljnu poruku: "Ako ljubav imamo, onda onu svakodnevnu prozu života nećemo ni osetiti", koju smo doživeli kao credo kojim se rukovode veoma motivisani i spremni članovi Mešovitog hora AKUD "Sonja Marinković".
Marija Adamov
Comments